KRVNI PRITISAK I NJEGOV ZNAČAJ

KRVNI PRITISAK I NJEGOV ZNAČAJ

Prema gruboj proceni i skupu statističkih podataka, svaka peta osoba pati od posledica poremećenih vrednosti krvnog pritiska. Izuzetno važan jer je u tesnoj vezi sa kardiovaskularnim oboljenjima, zahteva stalno praćenje i kontrolu kao i adekvatno lečenje. Ukoliko ste nekada bili često umorni, slabi, imali poremećen ritam sna, često menjali raspoloženja, bili depresivni, osećali lupanje srca, imali blagu nesvesticu ili se često znojili, moguće je da imate hipotenziju, odnosno, nizak krvni pritisak. 
S druge strane, glavobolja, neprijatno zujanje u ušima, zamućen ili lelujav vid, plitak dah, osećaj težine u grudima, mučnina i vrtoglavica, ukazuju na visok krvni pritisak, koji stručno zovemo hipertenzijom.

ŠTA JE KRVNI PRITISAK?


Silu kojom krv pritiska zidove arterija na putu od našeg srca do ostatka tela, nazivamo krvnim pritiskom. 
Kod zdravih osoba normalne vrednosti su 120/80mmHg, a svako značajnije odstupanje ispod ili iznad ovih parametara, smatra se narušenim pritiskom.

KAKVE POSLEDICE IZAZIVA POVIŠEN KRVNI PRITISAK?

Ukoliko se ne leči ili zanemaruje, hipertenzija može oštetiti krvne sudove vitalnih organa- bubrega, srca i mozga, ugroziti vid i dovesti do niza drugih poremećaja. Ljudi koji pate od povišenog krvnog pritiska češće doživljavaju infarkt miokarda i rizična su grupa za razvitak srčanih oboljenja, slabije podnose umor, a često im se dešavaju i glavobolje, vrtoglavice i nesvestica, dok je najintenzivnija posledica moždani udar.

KAKO LEČITI POVIŠEN KRVNI PRITISAK?

Prilagođena ishrana, redovan san, unos optimalne količine tečnosti, kvalitetan odmor, rezilijentnost na stresne situacije, kao i mnogi drugi faktori mogu pomoći kod borbe sa neregularnim vrednostima krvnog pritiska. U skladu sa anamnezom, vaš lekar prepisaće adekvatnu terapiju koja ne mora uvek uključivati medikamente, a poštujući ovakvo preventivno ponašanje i uvodeći zdrave navike, pomoći ćete svom organizmu da lakše podnosi narušenu zdravstvenu situaciju.

Hipertenzija se smatra bolešću 21. veka i često se dešava da ne primetimo simptome koji nam ukazuju na problem, stoga je važno da merenje vršimo redovno i na vreme otkrijemo sve promene ili odstupanja. Savremenim apartima koji su pogodni za kućnu upotrebu, pritisak možemo meriti bez odlaska kod lekara, a preporučuju se serije merenja i kontrole ujutru, u podne i uveče. 
Ukoliko primetite neuobičajenu ili naglu promenu, od izuzetne je važnosti da se što pre javite svom lekaru. 
Održavajte zdrave životne navike i brinite o svom zdravlju!